U prvom krugu

Fülszöveg

U PRVOM KRUGU, Aleksandra Solzenicina. oni koji poznaju slo-zene putove sovjetske literature ocijenili su, jos od njegove na-jave, kao vaznu etapu u piscev'n opusu i kao jedan od najvaznijih tekstova napisanih u suvremenoj Rusiji. U PRVOM KRUGU pred-stavlja narativnu evoluciju auto-biografskog matsrijala iz ájela »Jedan dan u zivotu Ivana Deni-sovica«. I ovdje se radnja zbiva u jednom staljinskom logoru, ali logoru na »visem nivou«, bes-krajno dalekom od uobicajene razine sibirskih logora. To je logar koji je zapravo znanstveno--istrazivacki centar, zvan saraska. U saraski Mavrina, na vratima Moskve, pod neposrednim nadzo-rom Berijina ureda i Abakumov-Ijeva resora, grupa znanstvenih radnika, uhapsenih bez nekih od-redenih razloga, za Staljinov ra-cun radi na jednom visoko spe-cijaliziranom projektu —¦ na iz-radi posebnih sistema sifrirane telefonije. Posto je izradena teh-nika identifikacije glasova, tajna policija obraca se znanstvenicima Mavrina kako bi otkrila osobu koja je... Tovább

Fülszöveg

U PRVOM KRUGU, Aleksandra Solzenicina. oni koji poznaju slo-zene putove sovjetske literature ocijenili su, jos od njegove na-jave, kao vaznu etapu u piscev'n opusu i kao jedan od najvaznijih tekstova napisanih u suvremenoj Rusiji. U PRVOM KRUGU pred-stavlja narativnu evoluciju auto-biografskog matsrijala iz ájela »Jedan dan u zivotu Ivana Deni-sovica«. I ovdje se radnja zbiva u jednom staljinskom logoru, ali logoru na »visem nivou«, bes-krajno dalekom od uobicajene razine sibirskih logora. To je logar koji je zapravo znanstveno--istrazivacki centar, zvan saraska. U saraski Mavrina, na vratima Moskve, pod neposrednim nadzo-rom Berijina ureda i Abakumov-Ijeva resora, grupa znanstvenih radnika, uhapsenih bez nekih od-redenih razloga, za Staljinov ra-cun radi na jednom visoko spe-cijaliziranom projektu —¦ na iz-radi posebnih sistema sifrirane telefonije. Posto je izradena teh-nika identifikacije glasova, tajna policija obraca se znanstvenicima Mavrina kako bi otkrila osobu koja je anonimnim telefonskim pozivom pokusala raskrinkati jednu lainu optuibu za spijuna-zu. I tako se na zahtjev policij-skog aparata u saraski, u roku od nekoliko sati, rada nova nau-ka — fonoskopija. Roman, sav zbijen u tijesnom vremenskom prostoru izmedu Bozica i Nove godine, lomi, medutim, svaku vremensku i prostornu barijeru preko dozivljaja svojih mnogo-brojnih licnosti, muskaraca i zena, koje su podnijele strahote logora, unistavajuce iskustvo pri-silnog rada, zestinu apsurdnih optuzbi, ali se sveudilj drze svoje jezgre humanosti sacinjene od Ijubavi i intenzivna duhovna zi-vota. Raspón akcije prema tome se otvara do opee vizije staljin-ske epohe i samoga sovjetskog drustva, sto implicira sadrzaje i znacenja koja daleko prelaze prostorno-vremenska ogranicenja radnje, skokom izbijajuci iz us-kih granica sara§ke. garaska je
zapravo samo prvi krug, danteov-ski limb izabranih duhova, sto ne spoznase Boga ili smisao »diiinog obozavanja«. A kako je limb vec u paklu, kako je to mjeíto pro-kletnika, saraska je osuda izabranih sto su pogoáeni staljinskorn anatemom, prvi krug nad pono-rom logara; tu ne viada zahón tjelesnih kazni, nema progona, covjek radi svoj posao, »bez nade«, zivi !>u zelji«. Ali onaj tko odbije da svu svoju sposobnost stavi na raspolaganje Staljinovoj igri, ponovo biva bacen u najdu-blje ponore logora. Kroz cvrstu i otpornu materiju svakodnevnog zivota zatocenika, sto je data zi-vim smislom za konkretno i odre-deno i jezikom nadasvc slozenim i kontroUranim, Solzenicin postile visok poetski domet, stvara zdanje u koje se citaocu cini da fizicki ulazi, da se krece njego-vim krivinama, srece njegove stanovnike i mijesa se s njima.
ALEKSANDAR SOLZENICIN radio se 1918. u Rostovu gdje je i zivio do zavrsetka studija prirod-nih nauka. Godine 1941. dobro-voljno je stupio u armiju. Zbog ratnih zasluga doblo je cin casni-ka i bio je vise puta odlikovan. Medutim, godine 1945. uhapsen je na istocnopruskom frontu pod laznom optuzbom da je kritizirao Staljina, pa je osuden na osam godina prisilnog rada u Sibiru i tri godine internacije. S deporta-cije se vratio 1956. godine, a godinu dana kasnije je rehabíliti-ran, pa se u Rjazanu zaposlio kao nastavnik matematike. Potom je objavio roman «Jedan dan u íi-votu Ivana Denisovica«, pa ájela »Matrjonina kuca«, »Na stanici Krecetovska« i »Odjel za rak«. Svim je tim djelima navukao na sebe paznju cenzure koja mu je zabranila daljnje stampanje knji-ga i zaplijenila mu arhiv. Godine 1967. svojím hrabrim pismom IV kongresu sovjetskih knjiíevnika iestoko ja osudio pritisak cenzure. Otada je stalno u sredistu ostrih napada i polemika.




I ' ' i i ' M ' i •. I I I i ' I ' ; ''•!¦!
.y:!
I y:,'
¦l'íhí y.H,!
, ¦;!, ii - M ! íí I
, ! ; ' ' ; V : i. ¦
' I i ¦:
i
I M I
V" i; ií

Mi I '

I 1 1 .'. I
'u (I
' ,11
',1.

1 ' ;l : i t-l-

.'¦MI- Vissza